Crna Bara Srbija

Margarin je izvorno stvoren radi debljanja curana. Kad je izazvao pomor curana, ljudi koji su ulozili sav novac u istrazivanja, zeleli su vratiti ulozeno. Tako su udruzili glave kako bi smislili - sta uciniti s tim proizvodom, kako bi vratili novac? Margarin je u to vreme bio beo, ni najmanje nalik na hranu, pa su mu dodali zutu boju i poceli prodavati ljudima kao zamenu za maslac. Kako vam se to svida? Smislili su jos i dodatnu mudrost: dodali su margarinu razlicite okusne tvari.
ZNATE LI UOPSTE... Koje su razlike izmedu margarina i maslaca?
Procitajte do kraja ovaj tekst... Postaje vrlo zanimljivo!
I margarin i maslac imaju priblizno istu kalorijsku vrednost.
Ali, konzumiranje margarina moze povecati srcane bolesti kod zena za 53% u odnosu na konzumiranje maslaca, kako to navodi najnovije istrazivanje Harvard Medicala.

O maslacu
Maslac je nesto bogatiji zasicenim masnocama (8 grama) u odnosu na margarin (5 grama).
Jedenje maslaca povecava apsorpciju mnogih drugih hranjivih sastojaka iz drugih namirnica.
Maslac ima mnoge prednosti u israni, dok ih margarin ima svega nekoliko - a i to zahvaljujuci tvarima koje su dodane u njega!
Maslac je mnogo ukusniji od margarina i moze pojacati i poboljsati okus druge hrane.
Maslac je deo ishrane vekovima, dok je margarin usao u upotrebu pre nepunih 100 godina.

A sad, o margarinu...
Vrlo mu je visok sadrzaj masnih kiselina.
Utrostrucuje verovatnocu od oboljenja srcanih zila.
Povecava ukupan holesterol i LDL (losi holesterol) te smanjuje HDL (dobar holesterol).
Povecava petostruko verovatnocu od raka.
Smanjuje kvalitet majcinoga mlijeka.
Smanjuje imunitet i imune reakcije organizma.
Smanjuje proizvodnju insulina.
I sada ona najpogubnija cinjenica... I TO JE IZRAZITO ZANIMLJIVO!
Margarine je tek JEDNU MOLEKULU udaljen od toga da bude PLASTIKA... I ima 27 sastojaka kao i BOJE!

Vec i ove cinjenice dovoljne su za izbjegavanje margarina do kraja zivota, kao i svega ostalog sto je hidrogenizovano (sto znaci da je dodan vodonik, menjajuci time molekularnu strukturu doticne tvari...).
Posluzite se i sami eksperimentom:
Kupite kutiju margarina i ostavite je otvorenu u garazi ili na nekom senovitom mestu. Nakon nekoliko dana, primeticete nekoliko pojedinosti:
* ni jedna muva, pa cak ni one dosadne sitne vocne musice, ne ce ni prici margarinu (to bi vam trebalo nesto reci...)
* margarin se ne ce pokvariti ni promeniti miris, i to zato jer nema hranljive vrednosti. I nista nece narasti na njemu: ni gljivice, ni plesni... Cak ni oni sicusni mirkroorganizmi nece na margarinu naci podlogu na kojoj bi se udomili. A zasto? Zato jer je margarin gotovo plastika. Biste li rastopili svoju plasticnu posudu i namazali je na svoje parce hleba?

Posaljite ovaj prilog svojim prijateljima i poznanicima
Jer, kineska poslovca kaze ovako:
Podeli li neko s tobom nesto vredno, pa imas od toga napretka, tvoja je moralna obaveza podeliti to saznanje s drugima...

Dokumentarni film "Planeta plastike" (Plastic Planet) austrijskog autora Vernera Botea izazvao je burne reakcije u Austriji. Slične reakcije očekuju se i u Nemačkoj gde upravo dolazi u bioskope.
Čoveku dođe da više nikada u životu ne dotakne plastiku, a kamoli da pije iz plastične flaše. Međutim, na ovoj planeti, skoro da ne postoji materijal kojeg je toliko teško izbeći - kao plastiku.
"Plastika je praktična, laka i potpuno bezopasna" - to je decenijama bio reklamni slogan industrijskog lobija. Posledice uspeha te reklame u filmu se lepo vide – slike govore same za sebe: brda igračaka, kućnih aparata, odeće, kompjutera i televizora koje su porodice u Americi, Evropi i Aziji iznele ispred vrata svojih kuća demonstrirajući šta je sve u njihovom domu napravljeno od plastike.

Plastike ima i u najbednijoj kolibi, a da ne govorimo o domaćinstvu u SAD ili Austriji koja su je prepuna. Upravo zbog toga su naučnici upozoravali na omekšivače i druge opasne materije u plastici - doduše, do sada samo sporadično. Međutim, niko nije mogao ni da sanja da se mi zapravo lagano trujemo. To je šokiralo i režisera filma "Planeta plastike":

"Kada sam, na početku, pisao prvi koncept za film, na stolu mi je stajala plastična flaša koju sam bezbrižno, uvek iznova punio vodom iz česme. Ta flaša je nestala sa mog stola. Te PET flaše, na primer, mogu da se koriste samo jednom. Niko to ne zna, na njima ni ne piše da su za jednokratnu upotrebu. Nisam ja kao Majkl Mur koji radi po principu - imam tezu i sad ću da je dokažem. Ja sam krenuo da se raspitujem kao potrošač. Ovaj film prikazuje to moje putovanje, taj istraživački trip na kojem sam bio poslednjih 10 godina."

Naravno da Verner Bote podseća na Majkla Mura, kada "krupnim ribama" u industriji preti debelim koferom punim naučnih studija o štetnim materijama, kada hoće da ih suoči sa onim što bi industrija najradije ignorisala.

Ta "divna" plastika koju je režiser obožavao još kao dete, sadrži supstance koje oštećuju naše gene, izazivaju rak i koje polako uništavaju našu okolinu. Jer čak ni navodno "ekološki" uklonjena plastika ne prestaje da pričinjava štetu.

U filmu vidimo brod u sred Pacifika, dve plastične stolice na kojima sede režiser i Čarls Mur koji mu objašnjava kako sićušni delići plastike, zapravo naše smeće, neprimetno zagađuje mora i okeane. "Ovo je gospodin Mur ulovio u moru … ribe jedu plastiku čiji delići plutaju po površini držeći je za plankton. Jedu dok se ne najedu - do smrti, crkavaju jer im je stomak prepun plastike."

Reklo bi se, lisica ima suviše. Koja je korist od njih? Sve ih treba ubiti?
Lisica je štetočina. Da li je tako?

Utvrditi kolika je šteta naneta prirodi i meštanima okolnih sela ubijanjem lisice.

1. lisica u toku dana pojede 15 voluharica.
(Voluharicu Macvani znaju kao poljski mis.)
2. lisica u toku godine pojede 5.475 voluharica.
3. jedna voluharica u toku godine pojede 3 kg stočne hrane.
4 5.475 voluharica u toku godine pojede 16.425 kg hrane.
5. 1 kg stočne hrane je 10 din.
6. krava godišnje pojede 8 t hrane.
7. krava godišnje daje 5.000 l mleka.

Zaključak:
1. jedna lisice sačuva 16,425 tona hrane.
2. jedna lisica sačuva 10.000 litara mleka.
3. lisica godišnje uštedi 16.425 din. ili 1.747 eura za stočnu hranu..
4. lisica godišnje uštedi 200.000 din. ili 2.105 eura za mleko.

A šta je sa prirodnom ravnotežom?
Koliko novca će biti uzaludno potrošeno na trovanje glodara? Gde odlaze otrovi?
Koliko životinja će nedužno stradati od tih otrova
(srne, zečevi, golubovi, fazani, mišari, sove, tvorovi, lasice, kune…i učestvovati u ovoj računici)?
Šteta od ubijanja divljih životinja je NEMERLJIVA!

Dobro je da znate da:

- je jednoj plastičnoj flaši ili kesi potrebno do 500 godina da se razgradi

- većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje koja može uspešno da se reciklira

- staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi

- staklo koje se baci na smetlište, nikada neće biti razgrađeno

- aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi za samo šest nedelja

- 80% delova automobila može da se reciklira

- 1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata

- 1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta

- količina energije koja može da se dobije iz godišnjeg sadržaja jedne kante za smeće može da omogući da televizor bude upaljen 5 000 sati

- u EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo uvek po otpakivanju proizvoda završava u kanti za đubre

-industrija, kakvu danas poznajemo i koja predstavlja najveću pretnju za opstanak naše planete, razvila pre nešto više od 200 godina, što je 0,00000044% starosti zemlje
Šta sve može da se reciklira? Staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika

Papir

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.

Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.

Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).

Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode.

Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.

Staklo

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.

Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije.

Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.

Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.

Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.

Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.

Plastika

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.

Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagađivanje vazduha.

Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.

Autor: Milorad Jovanović, profesor fizike

Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Polen ambrozije je uzrocnik 50-60% svih polenskih alergija. Ambrozija je tipican korov nezaraslih, golih zemljišta. Nalazi se u zapuštenim baštama i dvorištima, izmedu redova na njivama, kraj puteva i na medama. Eliminisanjem otvorenih, golih površina ambroziji se oduzima glavno stanište. Ukoliko bi ivice puteva, jarkova, zemljane površine u naseljima i bilo gde drugde, pokrivala košena, gusta trava, ova neugodna biljka bi velikim delom bila uklonjena.

Znakovi alergije:

- kijanje (više od 10 puta uzastopno)
- svrab u nosu i grlu
- vodeni iscedak iz nosa
- pecenje u ocima, suzenje ociju i konjunktivitis
- otok ocnih kapaka
- otežano disanje i upala disajnih puteva

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1.5 metar. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naci oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior). Nice polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlacicama. Kada se presece cetvrtastog je oblika. Izgledom podseca na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, dlakavi i višestruko perasto deljeni. Žuckasti cvetovi grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana. Cveta u kasno leto i jesen, od pocetka jula do ranih mrazeva proizvodeci polen.

Raste veoma brzo na kultivisanom, obradivom zemljištu kao korov, sprecavajuci razvoj drugih biljaka. Prilagodljiva je i raste uz sve useve: kukuruz, soja, suncokret, duvan, krompir, šecerna repa, u povrtnjacima i vinogradima. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina. Zato je i teška borba koju poljoprivredni radnici vode protiv nje. Narocito je zahvaceno priobalje Drine gde se ova biljka veoma brzo bokori. Ima je sve više i u zapuštenim baštama privatnih kuca, kao i pored puteva kada se pomešana sa prašinom na gumama vozila raznosi i seje u nove krajeve.

Brojni su nacini kojima se ljudi bore protiv ovog korova. Najjednostavniji nacin je fizicko uklanjanje. Cela biljka sa korenom išcupa se iz zemlje. Pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne ošteti, jer je stabljika prepuna grubih dlacica. U slucaju kada je ima na vecim površinama preporucuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje odredenim pesticidima. Mnoge zemlje cak i stimulišu borbu protiv nje. U Madarskoj se npr. za odreden broj išcupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija. Kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.

Kako nastaje alergija?

Osim što je štetna kada raste medu usevima, mnogo je veca šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergicno na njen polenov prah. Svaka biljka proizvede oko sto miliona zrna polena svake godine, a vec 20 do 30 u kubnom metru vazduha može izazvati alergijsku reakciju i simptome rinitisa. U pojedinim predelima pri cvetanju ambrozije cak i 90 posto ljudi pokazuje alergijske reakcije.

Od alergijskog rinitisa, najcešce bolesti disajnih organa, u Srbiji po proceni boluje oko 400.000 osoba. Velika vecina njih bori se sa sezonskim oblikom te bolesti, polenskom kijavicom. Interesantno je da je sve veci broj mladih osoba alergican na polene cveca, trava i drveca. Ali ipak prva na listi ozlogašenih je ambrozija (u narodu poznata pod imenom limundžik, fazanuša, partizanka i kao Krausova trava), koja je sa semenom crvene deteline došla kod nas iz Amerike.

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakaci za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oci, kašalj, otežano disanje sa osecanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pecata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, pracene povracanjem, grcevima i dijarejom, narocito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata, a rede pirinac i kukuruz.

Lekari, uprkos nedostatku pravih statistickih podataka, svake godine prijavljuju povecan broj alergijskih reakcija koje se dovode u vezu sa ambrozijom. Susedne zemlje vec odavno imaju zakone kojima se reguliše uništavanje ove biljke.

Šta raditi?

U olakšavanju simptoma i sprecavanju težih manifestacija najbolja je kombinacija preventivnih mera i lekova (antihistaminika).

* Ne izlaziti iz kuce u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu,
* Držati zatvorene prozore od stana ili automobila, da bi se sprecilo da polen ude u stan ili auto,
* Ako je vetrovito ostati u kuci (sicušne cestice polena lako se i velikom brzinom prenose vetrom),
* Tuširati se i prati kosu svako vece (tako se spira polen sa tela i kose), ali i cesto prati ruke,
* Cesto se presvlaciti (na taj nacin se sa odece odstranjuje polen),
* Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi (da bi sprecili da se polen taloži po vešu, jer mokar veš sakuplja polen),
* Redovno usisavati stan i prati podove (usisavanjem i pranjem skuplja se i uklanja polen),
* Kod rada u bašti staviti masku na usta i nos, a po završenom poslu u vrtu istuširati se i presvuci se,
* Sportskim aktivnostima u prirodi baviti se posle kiše kada je koncentracija polena najmanja, i ako je moguce
* Koristiti godišnji odmor kada u mestu življenja ima najviše polena. Ici na more ili na planinu da bi se izbegao kontakt sa njim.

I pored primenjenih svih preventivnih mera ako je alergija uporna treba se obratiti lekaru, koji ce propisati antialergijske lekove (antihistaminike).
**********************************************************************************************************

U Macvi je zapazen nestanak divlji pcela i drasticno smanjenje aktivnosti domaci pcela.Smanjen broj oprasivaca biljaka je uocen jos 2003 godine a 2008e gotove da se ne moze uociti da postoje i divlje pcele .Razlog smanjenja populacije pcela je verovatno posledica nekontrolisane uptrebe preparata za zastitu biljki u poljoprivrednoj proizvodnji.

U prolece kad pocne cvetanje prava je retkost videti pcele na cvetovima biljki,malo ko zapaza sta je pravi razlog .Macvanski seljak se uglavnom zali na lose seme,biljke cvetaju ali nema ploda,pravi razlog je podudaranje cvetanja i upotreba prskalica sa sumnjivim preparatima za zastitu poljoprivredni povrsina .

ATRAZIN je u Americi zabranjen za upotrebu od 1972 god,u Macvi je registrovan atrazin na dubini od 12 metara i vec ga ima u tragovima u vodi koju koristimo za pice!!!

Narednih godina i u našoj zemlji će se osetiti posledice globalnog zagrevanja, pa nećemo biti pošteđeni visokih temperatura, suša, poplava, erozija zemljišta, klizišta, ali ni olujnih nepogoda praćenih gradom. Kako navode stručnjaci, u predstojećim godinama temperatura u našoj zemlji će porasti od 2,6 do 2,8 stepeni Celzijusovih.

U Crnoj Bari zima 2006-2007 temperatura je bila neobicno visoka,tokom zime najniza temperatura koju sam izmerio sa ozbiljnim digitalnim termometrom je -2,7 sto je jako neobicno da samo dve noci tokom zime imaju -2,7 stepena.

Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.

Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.

Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.

Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno je veca u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.

Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje pH i povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na povecanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu koncentraciju metala.

Ugljen dioksid (CO2) - Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj, jer je znatno povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su za znacajne

kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao paznju javnosti, ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom.

U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.

Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. godine.

Problem je u tome sto taj dokument postaje pravno obavezujuci tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol.

SAD i Australija su, mecutim, istupile iz Protokola, Kambera uz obrazlozenje da ce njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak radnih mesta, sto ce, prema misljenju premijera Dzona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje. Interesantno je, medjutim, da, prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenata poveca nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu.

SAD, najveci svetski zagadjivac, svoje odbijanje su obrazlozile cinjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo stetu nacionalnoj ekonomiji, a Vasington je zauzvrat formulisao domaci plan zastite zivotne sredine.

Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka, Grcka, Irska, Italija, Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka.

Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna prikljucio i Japan, jedan od velikih svetskih zagadjivaca.

Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.

Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina

.
Odgovoran odnos prema otpadu i razvoj kulture pravilnog
postupanja sa njim je osnova kreiranja zdrave sredine kao
zdrave osnove za kvalitetan život
rne Zbog sve vecih kolicina i svoje štetnosti, otpad se smatra
jednim od najvecih problema i zagadivaca naše životne sre-
dine, koji ima kratkorocne i dugorocne posledice na kvalitet
i dužinu našeg života, kao i na kvalitet vazduha, hrane i vode
koje unosimo.
Svi smo se do sada sreli sa ambalažnim otpadom, odnosno
ambalažom, koja kada prestane da ima svoju upotrebnu
vrednost, postaje višak sa kojim uglavnom ne znamo šta da
radimo, sem da ga bacimo u smece.
Kolicine ovog ambalažnog otpada, od svakodnevne
potrošne robe koja se koristi u domacinstvima su velike, jer
mi svakog dana sve više kupujemo, a samim tim stvaramo
i ozbiljan problem odlaganja, odnosno deponovanja te
ambalaže.
Pogledajte samo u kantu za smece u svojoj kuci. Koliko imate
plasticnih kesa, PET faša, konzervi, staklenih faša ili tegli,
koliko starog papira, celofana, kutija od stiropora ili kartona.
Nešto od ovog jeste *biorazgradivo, a nešto i posle odlaganja
na deponije smeca trune godinama, stvarajuci nus proizvode,
koji su cesto samozapaljivi i zagaduju zemljište i vodu.
Vecina legalnih deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovni-
je uslove za zaštitu okoline, a zauzimaju sve vece prirodne
površine. O ilegalnim ni ne pomišljamo. Cak i otvaranje
novih deponija koje ce odgovarati ekološkim i sanitarnim
uslovima jeste jedno od neophodnih rešenja, ali nije dobro
krajnje rešenje za otpad, jer ce se on samo gomilati, a nece se
kolicinski smanjivati.

Korisno i efkasno rešenje u smanjivanju vec ogromnih
kolicina otpada, narocito ambalažnog, jeste samo u
tehnološkom napretku i razvoju gradanske ekološke svesti,
menjanju naših navika, kao i usvajanju novih.]

*Biorazgradivo je sve što je moguce da se razgradi prirodnim putem brzo, usled delovanja mikroorganizama, (aerobnih ili anaerobnih) pod
prirodnim uslovima. Vecina organskih materija, kao što su hrana ili papir su biorazgradivi.

• Kupujmo prozivode koji nisu štetni po okolinu,
odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekološki.
• Kupujmo ono što nam je neophodno.
• Kupujmo ono što može da se reciklira.
• Kupujmo ono što je napravljeno od recikliranog
materijala.
• Kupujmo proizvode koje možemo više puta da
upotrebimo.
• Nosimo sa sobom torbu za kupovinu, i izbegavajmo u
radnji nove plasticne i papirne kese.
• Izbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano
upakovani u ambalažu i radije kupujte onu koja nije.
Voce ili povrce ne mora da bude zapakovano u plasticnu
ambalažu.
• Izbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao što
su vlažne maramice, žileti, papirne i plasticne case, tanjiri,
plasticni pribor za jelo, kuhinjski papirni ubrusi, papi
salvete, foto aparati i ostalo.
• Kupujmo sredstva za održavanje licne higijene, za pranje,
kao i higijene kuce u pakovanjima koja mogu da se dopune
kao i u vecim pakovanjima. Na ovaj nacin ne kupujemo
novu ambalažu svaki put, a dobro je i za naš kucni budžet.
• Kupujmo i koristimo punjac za baterije i baterije koje
možemo da punimo kada se isprazne.
• Kad god je moguce kupujmo robu u recikliranoj ambalaži
ili onoj koja je ekološka.
Ukoliko želimo da usvojimo nove navike i naše ponašanje uskladimo sa ekološkim normama,
vec u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini.

Prijateljski odnos prema okolini pokazujemo ukoliko menjamo navike i u našem domacinstvu.

• Mnoge predmete možemo da koristimo više puta pre
nego što ih odbacimo kao neupotrebljive.
• Potrudimo se da naše kucno smece sortiramo po
grupama i tako ga odložimo u razlicite kontejnere za
smece, plastiku, staklo, papir i metal u našem komšiluku.
• Ukoliko takvih kontejnera još nema kod Vas, ipak
sortirajte razlicito kucno ambalažno smece po grupama,
i odložite ga u kontejner u odvojenim kesama, jer ce tako
sortirano biti lakše sakupljeno i predato dalje u proces
prerade. Ovaj ambalažni otpad ne mešajte sa ostacima
hrane.
• Ovako sortirani ambalažni otpad se sakuplja i dalje
koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode,
odnosno *reciklira se i na taj nacin se ponovo
upotrebljava, pri cemu se istovremeno smanjuje kolicina
ambalažnog otpada, i kolicina primarnog sirovog
materijala za pravljenje novog proizvoda.

1. Metal: limenke od pica, konzerve od hrane, pakovanja
od dezodoransa, sprejeve, kutije, ram od starog bicikla,
aluminijumske folije, poslužavnike, poklopce od
aluminijuma.
2. Plastiku: plasticne boce od pica, deterdženata, gajbice,
zatvarace, plasticne folije.
3. Staklenu ambalažu: sve staklene boce, svu staklenu
ambalažu za hranu, ali ne i staklene sijalice, ogledala,
prozorska stakla, ili keramiku i porcelan (oni ne spadaju u
ambalažu).
4. Karton: kartonske kutije, braon karton, braon karton
za uvijanje, braon kartonske kese, sav karton kupljenih
proizvoda, kartonska ambalaža za pica (mleko, jogurt,
sokove...).
5. Papir: sveske, ispisane listove papira, novine, casopise,
reklamne poruke, papir za kopiranje u boji, koverte, racune
priznanice.

Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda - zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih naselja.

Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujuci je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces.

Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori bice zagadjeni, mozda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrozava nase vodene zalihe. Vodu je od otpada moguce zastititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!

Ionako lose stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svoje otpadne vode, kroz 20 izliva, ispusta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog preciscavanja. Za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Strucnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se spas nalazi u planskom posumljavanju, povrsinskim akumulacijama, malim branama i zastiti izvorista reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“ zagadilo neke od izvora kraskih voda i vrela u juznoj Srbiji.

BiodiverzitetBioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta, vec i raznolikost funkcija zivih organizama.

Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode, svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta.
Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista, kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.

Odrzivo koriscenje (Sustainable use) je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija.

Geneticki diverzitet podrazumeva varijabilnost zivih vrsta na Zemlji i geneticku informaciju o svim vrstama biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama.

Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapocetaka zivota. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka (uglavnom insekata) koji cine 73% sveukupnog zivog sveta. Od opisanih zivotinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000.

Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi.

Svakoj cetvrtoj vrsti sisara na Zemlji preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50% biljaka!

Najvecu opasnost po zivotinjski i biljni svet predstavljaju krivolov i trgovina zivotinjama, biznis koji svake godine donosi izmedju pet i osam milijardi dolara i cije su zrtve preko 350 miliona biljaka i zivotinja.

1. jula 1975. godine na snagu je stupila Konvencija o medjunarodnoj trgovini ugrozenim vrstama divlje faune i flore (CITES) kojom je regulisana medjunarodna trgovina zivotinjama i biljkama.

Medju najugrozenijim zivotinjskim i biljnim vrstama, svrstanim u Prilogu I (Appendix I) CITES-a nalaze se, izmedju ostalih, majmuni, tigrovi, veliki panda, slonovi, nosorozi, tibetanske antilope, morske kornjace, razne vrste krokodila i zmija, od ptica papagaji, zdralovi i fazani, a od biljaka narocito kaktusi i orhideje.

(Celokupna lista ugrozenih vrsta moze se naci na web sajtu CITES-a - http://www.cites.org)

Najveci uzrocnici nestanka pojedinih biljnih i zivotinjski vrsta pre svega su gubitak stanista i lose raspolaganje zemljistem.
Od 1960. do 1990. godine u zemljama u razvoju je unisteno oko 37% divljeg zemljista

Do 20% tropskih suma, koje predstavljaju „pluca" Zemlje, nestalo je od 1960. do 1990. godine.

Od 1990. do 1998. godine isuseno je oko 50% mocvarnog podrucja. Zbog sedimentacije i neodrzivog koriscenja zemljista za 35% koralnih grebena postoji opasnost da potpuno izumru u narednih 30 godina!

U SR Jugoslaviji su dve zivotinjske vrste izumrle, medju kriticno ugrozenim su pre svega ribe- saran, jesetra, ibis, kao i zmija sarka. Za sada se zaba krastaca, slepi mis, pijavica i sumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike naseg podrucja.

Krivolov je u Jugoslaviji poprimio zabrinjavajuce razmere pre svega kada je u pitanju lov na retke i na nasem podrucju zasticene vrste ptica. Do sada su na stotine hiljada ptica, uglavnom zuta i bela pliska, seva, velika strndalica, zeba, poljska seva i zelentorka sa podrucja Carske bare kod Zrenjanina i okolnih stanista u Vojvodini zavrsile na trpezama evropskih gurmana, a krivolovci, u velikom broju Italijani, su od toga zaradili velike svote novca.

SRJ je CITES-u pristupila u maju 2002. godine, ali je dug put pred zakonodavstvom da se resi problem „pticje mafije" i mnogi drugi problemi koji pogadjaju biodiverzitet naseg podrucja

Male sove usare imaju ogroman znacaj za poljoprivredu Srbije.Procene su da one samo u toku zime pojedu oko 12 miliona potencialno stetni glodara i time nam ustede vise desetina miliona evra.Prirodno kontrolisuci brojnost glodara one smanjuju potrebu za koriscenjem otrova cija primena u poljoprivredi narusava zdravlje ljudi i zivotinja ,zagadjuje hranu i zivotnu sredinu.
Sove se suocavaju sa nepravednim proganjanjem i ubujanjem

Sove su vrlo korisne za coveka jer se uglavnom hrane glodarima.Jedna porodica sova potamani tokom godine oko 10.000 glodara koji na imanjima pojedu vise nego dve krave.
Najveci problem sova je gubitak prirodni stanista upotreba pesticida i stradanje na saobracajnicama kao i ljudi koji ih proganjaju uznemiravaju i ubijaju iz neznanja i predrasuda.
Sve vrste sova su zasticene kao prirodne retkosti.
Zahvaljujucu sujeverju sove vekovima smatraju nepozeljnim susedima,dok za razliku od evropskih druge kulture sove dozivljavaju krajnje pozitivno.Jos u Antickoj Grckoj sova kukumavka je bila simbol Atine kao i simbol mudrosti

Petarde su veliko zlo popularno kod neobrazovani ili neupuceni osoba.Sa svojom bukom petarde dovode do stresova kod 98% zive populacije flore i faune, deca zivotinje pa i biljke nisu stekle u svom zivotu (evoluciji) iskustvo takve vrste buke sto dovodi do stresova a samim tim su podlozni pod uticajem stresa za raznorazne vrste obolenja (od stresa dolazi do smanjeni imunih funkcija organizma)To dovodi vece aktivnosti zdravstvene sluzbe pa samim tim i do veci troskova.

Sa svojim hemijskim jedinjenjima koje oslobadjaju pri eksploziji petarde ugrozavaju disajne puteve i povecavaju rizik od kancera, biljke takodje napada hemija koja se oslobodi prilikom eksplozija kako sa spoljasnje strane list i stablo tako i preko korena posle talozenja u tlo.

Takodje su nam ugrozeni svi metalni delovi, automobili fasade zgrada jer hemija koja se oslobodi prilikom eksplozije petarde dovodi do ubrzanog propadanja i starenja materijala koja se nalaze u zoni dejstva.

Zbog buke koje prizvode petarde i stresova kojim su tovljenici bikovi,svinje i ostale zivotinje izlozeni tokom novogodisnji praznika ispada da su na dijeti pa vlasnici tovljenika potrose vise hrane a nisu toga ni svesi dok kupuju deci petarde.Imao bih ja svasta jos napisati ali neverujem da ima neke svrhe.

Cudno je zasto direktori skola dozvoljavaju upotrebu petardi oko skola i u skloskom dvoristu.

Neobicno je zasto svestenici podrzavaju uptrebu pirotehnicki sredstava oko verski objekata(petarde i vatromete),verovatno misle da ce ih bog pohvaliti ili misle da su tako blize bogu.

Poznato je da se na drvecu oko skola i verski objekata skupljaju sove u toku zime . koje ne da su samo korisne vec su pod zastitom drzave. Sove su uptrebom petardi ugrozene i uznemiravane pa gube svoje staniste i svake godine ih je sve manje a razlog je ljudska glupost.

Tekst Ilic Milinko Crna Bara clan nadzornog odbora Ekoloskog Saveza Srbije Saveza Ekoloski organizacija Srbije

BEČ, 4. avgust 2008 - Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je saopštila da je mala količina plutoniju koja je iscurila u jednoj njenoj laboratoriji u Austriji, ograničena samo na skladišni prostor, i da u incidentu niko nije povređen.
IAEA kaže da je plutoniju iscurio zbog eksplozije male boce sa uzorkom u jednoj od prostorija agencije kraj Beča.
U saopštenju se kaže i da su do sada sprovedeni testovi pokazali da nije došlo do povećane radioaktivnosti u oblasti gde se izlio plutonijum.
Laboratorija u kojoj se desio incident je izgrađena 1970. godine i UN su već tražile novac za njenu modernizaciju.

Finska: Manji požar u nuklearnoj centrali HELSINKI, 30. jul 2008 - Manji požar ugašen je u nuklearnoj centrali u mestu Olkiluoto, na jugozapadu Finske, saopštile su lokalne vlasti.
Požar je izbio unutar prostorije gde se nalazi nuklearni reaktor koji je u izgradnji, ali je brzo ugašen, prenela je nemačka novinska agencija DPA, dodavši da, na sreću, nema povređenih.
Finska, trenutno, ima četiri nuklearna reaktora, od kojih se dva nalaze u Olkiluotu, gde je peti reaktor u izgradnji.

U Francuskoj je nezavisna lokalna organizacija za nuklearnu bezbednost izrazila zabrinutost zbog broja incidenata u kojima je, tokom nekoliko proteklih nedelja, došlo do curenja tečnosti iz atomskih centrala u toj zemlji.

Francuska elektrodistribucija je u protekle sedmice saopštila da je kod stotinu radnika u nuklearnom reaktoru na jugoistoku zemlje registrovana "niska kontaminacija slabom dozom radioaktivnih čestica".

U pitanju je četvrta havarija u francuskim nuklearnim postrojenjima u roku od nekoliko sedmica.

Portparol organizacije kaže da broj ljudi koji su bili kontaminirani u tako kratkom periodu predstavlja povod za ozbiljnu zabrinutost.

Ove informacije sam postavio jer se prica da i u Srbiji imaju nameru da grade nuklearnu elektranu

„ZASAVICA“ PROGLAŠENA ZA NOVO MEĐUNARODNO ZNAČAJNO VLAŽNO PODRUČJE U SRBIJI

Srbija je dobila još jedno prirodno dobro koje uživa status međunarodno značajnog vlažnog područja. U okviru primene međunarodne konvencije o zaštiti vlažnih područja tzv. Ramsarske konvencije, čiji je potpisnik i naša zemlja, Sekretarijat ramsarske konvencije uvrstio je Specijalni rezervat prirode „Zasavica“ na listu međunarodno značajnih vlažnih područja sa datumom od 13. marta ove godine, kada je podneta nominacija od strane Ministarstva zaštite životne sredine, na osnovu stručne studije Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Marerijal od kojih su napravljene japanke je verovatno industrijski otpad koji je opasan po zdravlje ,posledice uptrebe se vide na slikama

I dok postoji ona cuvena "svinja zivi da bi jela- a covek jede da bi ziveo..." a covek kao najveca "svinja"- ne potvrdjuje poslovice... covek pojede planetu.
Istina je, mnogo je gladne dece u Africi.. aziji...ili i ovde na Blakanu..(ne sporim)...Ali nacini na koje "svet" pokusava da pomogne ovoj deci potpuno su gresni i pogresni. Iako bi trebalo resavati uzroke problema- "svet" pomaze tako sto zataskava uzroke i pokusava da makar prividno "zaleci nastale rane".
Evo jednog primera kako gladnoj deci "humanitarci" pomazu-
npr. u Keniji , gladnoj deci posalju mleko- pa se ta deca porazboljevaju- ili dobiju samo "laktozni udar" jer ne podnose laktozu (ta deca takvo mleko nisu nikada ni videla-) ..
Ili jos gori primer je to da- isporuce im tamo ziva goveda/telice/ kao da tamo ti biljojedi imaju sta da jedu- u pustari?
Ko ce ih pregledati da li su bolesni- ko ce ih vakcinisatri redovno (novac i na to odlazi).. ta goveda nisu iz te klme- podlozna bolestima jer nisu naviknuta na klimu...(pa cak i zivotinje iz tog klimatskog pojasa ne mogu izdrzati..)
Problem sa navodnjavanjem ( i uopste problem vode je najveci) ,higijene i tek onda ishrane.. jer bez vode nema ni hrane.

evo. npr. telici stigli u Etiopiju- a sa njima i dzak muruzovine ili jecma.. mmmmm- misle etipoljani--ali neee- nema jecma i psenice za vas-to je za goveda - nije za gladne ljude--- toliko gladnih ljudi- a stoka (predvidjena za prehranu ljudi) pojede vise od svih kalorijskih potreba covecanstva

Sledeci izazov u sprecavanju gladi u svetu je "kontrola radjanja" oko koje se mnogi zavadise.
npr. Papa se extra bunio protiv kampanja kontrola radjanja i zastita od polnih bolesti -kondomom, zabranio je da se takva kampanja sprovodi jer je to "bogohuljenje"- ljudi treba slobodno da se razmnozavaju po svojoj volji!- rece Papa..
i tako u Africi milioni dece umiru od gladi...jer "roditelji" nisu smeli da "zgrese" ?
Razmnozize se po svojoj volji,ali kada ne uspeju da se po svojoj volji / i sposobnosti i prehrane - onda crkve nema nigde da im pomogne- da im osposobi za samostalno prehranjivanje..

Suzbijanje problema gladi u svetu= kontrola radjanja (- sto manje ljudi u nerazvijenim regijama- to manje gladi u tim regijama)- mada princip je primenljiv i na razvijene regije)
Srazmerno sa rastom populacije rasla je potreba za stabilnom poljoprivredom, cak i u zemljama sa stabilnom privredom sve veca potraznja za hranom i potreba za vecom proizvodnjom, podizala je potrebu za sve pouzdanijim nacinima proizvodnje hrane. ( potreba da se hrana odrzava i da je bude sto vise doprinela je da 1939. bude predstavljen novi « cudesani pesticid » nazvan DDT. Narednih 30 godina milioni tona DDT-ija prskani su svuda, ali pojavili su se dokazi da se on prenosi sa insekata na ostatak lanca ishrane stvarajuci deformacije i abnormalnosti. DDT je zabranjen 1970-tih...) (sto nas ne ubije- samo ce nas OSAKATITI)

Ne pate samo ljudi od posledica industrijskog sveta. Potreba za obradivom zemljom izmenila je lice planete. Reke su skrenute sa prirodnih tokova, kopani su bunari a jezera su koriscena za irigaciju –rezultati su ponekad bili katastrofalni. ‘60.-tih je pocela proizvodnja pamuka u okolini Aralskog mora u Centralnoj Aziji, voda je skrenuta a po dnu bacene su velike kolicine pesticida-kako je voda nestajala zemlja je pocela da puca najedana hemikalijama/pesticidita- cime se nivo vode jos vise smanjivao a zagadjenje je dovelo da u okolini umre svako deseto novorodjence. Do 2000. nestalo je po velicini cetvrto svetsko jezero. Svet prirode je oduvek bio izvor inspiracije i fascinacije. Lepoti ove planete parira samo raznovrsnost zivota na njoj. Raznovrsnost zivotinja i biljaka cini genetski trezor od kojeg sve vise zavisi nas opstanak. Skoro sva nasa hrana, polovina lekova i veci deo odece poticali su od zivih stvorenja tako da kad god izumre neka vrsta mi prakticno igramo ruski rulet sa buducnoscu.

Npr. pre 100 godina kada su bizoni lutali amerckom prerijom lovci nisu nista znali o genetici, ubijali su ih zbog mesa i tada vredne koze. Neko vreme bizona je bilo u izobilju- krda su bila toliko velika da ako ispalite hitac nasumice- sigurno cete nekog bizona pogoditi. Ti bizoni imali su svoju vrednost- prirodnu- tu gde su ziveli- od kada ih nema- poremecen je prirodni balans tog ekosistema... ravnoteza je postojala...
nasa tela “ukrasavamo” trofejima sa tela drugih zivotinja. Evo, i tastina je toliku potraznju za slonovacom stvorila da je samo u Africi ubijeno vise od 10 miliona slonova! Ostalo ih je manje od 300 hiljada. Sve donedavno bilo je prihvatljivo ubijati iz uzivanja, sada su posledice ocigledne jer danas su mnoge vrste koje su pruzale raznovrsnost i lepotu ovom svetu istrebljene lovom.
U okeanima je bilo mnogo kitova te je nekada svake godine bilo moguce ubiti 100 hiljada, ali na zalost-lenji dzinovi nisu dorasli nasim topovnjacama i gigantskim harpunima te je “lovom” istrebljen atlantski sivi kit, a izumiranje preti i plavom kitu-godine 1970. brodovi sa kito-ubicama bili su u stanju da pronadju samo 23 kita. Okeani su nekada smatrani neiscrpnim izvorom plena ali je prekomereno “ribarenje” dovelo do granice isposcenja okeana. Savremeni ribarski brodovi sa sonarima zamenili su starije metode ribarenja, sirokim mrezama jedan brod moze da isprazni kilometre mora (uzimajuci i sta treba i sta im ne treba), citava podrucja bivaju unistena jednim ulovom. Uskoro necemo biti u stanju da zadovoljimo prozdrljivost covecanstva jer mnoga se lovista nikada nece oporaviti.

Nas apetit direktno preti stotinama jedinstvenih vrsti zivotinja i biljaka, neprestanim unistavanjem prirodnih stanista - jos ih vise ugrozavamo. Ova teorija nije nigde ociglednija nego u sumama, pojas tropskih prasuma koji okruzuje planetu sadrzi trecinu svih poznatih vrsta. Od 1960 nestala je trecina sumskih povrsina nase planete- unisteni su milioni zivotinja i biljaka mnogi i pre nego sto smo imali priliku da ih odkrijemo. A svet trazi sve vise sumskih resursa, skoro polovina svetske populacije jos uvek se oslanja na drvo kao glavni izvor energije. U evropi i svernoj americi stotine godina izgradnje oduzele su 60 procenata sumskih povrsina. U kanadi drvosece seku milione hektara sume –svake godine, a brazil i Sibir gube po cetiri puta toliko. Mnogim privredama latinske eamerike, azije i afrike sume su znacajan ekonomski resurs.

nacin ishrane u kojem nema zivotinjskih proizvoda zahteva 300 galona vode/dnevno, dok ishrana bazirana na mesu zahteva vise od 4,000 galona vode/dnevno.
Magazin Time izvestava, "svuda u svetu, sve veća potrošnja vode okrenuta ka gajenju stoke, prasadi i živine; umesto proizvodnje useva(žitarica,povrća,voća )za nasu direktnu konzumaciju, dovela je do isušivanja miliona prirodnih izvorišta."

Dok dzungla u fazi krcenja gori- sa njom gori i svaki zivi stvor. Zemljoradnici krce milione hektara svake godine da bi napravili mesta za pasnjake za odgajanje goveda. Meso se sve vise trazi a stocari vide brzu zaradu.. S’druge strane Multinacionalne kompanije prisvajaju dzunglu da bi busili mala naftonosna polja i takodje zaradili na brzinu. Ono sto od sume preostane prekriveno je sirovom naftom bez zivog sveta. ....Kada je 1987. odkriveno zlato u zemlji plemena Janomani 40 hiljada kopaca sjurilo se u brazilske tada nedirnute sume, mlazevima su ljustili zemlju i filtrirali je zivom. Sve je zatrovano a steta je nepopravljiva, regija je mrtva. Pluca nase planete umiru. Napredak je okrutna ljubavnica. Trka ka masovnoj industrijalizaciji tokom 20. veka za sobom je ostavila brojne zrtve- i ljudske i zrtve ostalog zivotinjskog i biljnog sveta.

DA LI JE ZELUDAC MOZAK- ILI JE MOZAK ZELUDAC? KO KOSI A KO VODU NOSI- KO KOLO VODI A KO POD SUKNJE GLEDA? COVEK NIJE GLADAN- COVEK JE BESAN.

Predavanje Prof. Dr Valter Fajt-a

Veceras cu vam pokazati da vasi pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato sto su jeli nesto drugo, nego zato sto se sama hrana promenila. Moram na pocetku da vam kazem da sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji cu vam pokazati je onaj put kojim sam ja proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srecan zbog promena. Da ste me sreli pre 15 godina izgledao sam prilicno razlicito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali, hajde da svoju potragu zapocnemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni i rak prostate su glavni oblici raka kod muskaraca i pocinju sa 40-45 godina sa kolorektalnim kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod zena je slika slicna. Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke pocinje da bude veliki problem. A onda je najcesci oblik kolorektalnog raka u starackom dobu. Ovaj kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za Novozelandjane je meso zivine kao povrce. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom vrhu, a na dnu lestvice su Africke zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalacnog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga pecete, onda imate odredjena jedinjenja koja se formiraju – heterociklicne kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu formiraju. Jedan peceni komad mesa moze u sebi sadrzati mnogo vise kancerogenih materija nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka koji bi se izazvao. Ali sto vise ovog jedete, veca je verovatnoca da cete dobiti rak. U stara vremena, ljudi su jeli sveze povrce iz baste i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fizicki puno radili, trudili su se da svojom fizickom snagom sto vise urade. A mi smo postali «krompiri na kaucu», uzivamo sedelacki nacin zivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje nisu tako zdrave.

Postoji jedinjenje koje se zove a–alfa–c. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te supstance. Piletina ima 180 mg. A jos jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vasom inteligencijom) se u velikim kolicinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih zlezda je sa istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drzave i Novi Zeland. Ovo su studije koje su vrsene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Drzavama i cak je Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan obiman izvestaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima jedete meso i ako imate meso vise od cetiri puta sedmicno, onda se verovatnoca da cete dobiti secernu bolest strahovito uvecava. Ako jedete meso sest puta sedmicno, onda imate cetiri puta vecu verovatnocu da cete dobiti secernu bolest nego neko ko ne jede meso. Povecava se verovatnoci da cete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno.

Ovo sto smo do sada govorili odnosilo se na ono sa cime su deka i baka morali da se suocavaju. A ono sa cim se sad suocavamo jeste ono sa cim se oni nikada nisu morali da pozabave, a to je savremeni nacin za gajenje zivotinja za ishranu. Vidite, danas su zivotinje one koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istrazivanje radio na mnogim mestima i mogu vam reci da zemlje treceg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje zivotinja. Nacin na koji se dobijaju zivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokrece profit. I kad se razmislja o tome cime ce se hraniti zivotinje, to nije ni nalik nicemu onom sto smo imali u proslosti. Danas ovim zivotinjama dajemo zivotinjske belancevine, jer je teorija da ih belancevine zivotinjskog porekla cine da brze rastu. Mi zelimo da dobijemo najjeftinije belancevine. Zivotinjama se daju druge uginule zivotinje, to su one zivotinje koje su odbijene na klanici, zatim se one melju i sve ono sto otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu, tako da sve one bolesne zivotinje koje nisu mogle da prodju proces na klanici se melju i daju se drugim zivotinjama kao hrana. I to je deo zivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore koji sakupljaju zivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u zivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vazan deo zivotinjske hrane je i riblje brasno. Sva ona peraja, glava i ostali delovi od ribe, i sve one «nezeljene» ribe koje su izvadjene mrezom a nisu za ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa zivinarskih farmi sve ono sto se inace cisti. To je sad lepa rec za nesto sto i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste sto se sigurno nikome ne bi dalo u ishrani. To se sve osusi, samelje i opet se daje pilicima za ishranu. Jer istog je materijala kao i vas nokat: ima kerotonina, belancevine. Naravno da pile sada ne moze da svari svoje pero. Onda se dodaje jedan enzim koji pomaze da se to pero ipak svari. To sto pile ima unutrasnje krvarenje zbog tog enzima, to i nije bas tako vazno. Sve ono sto bi se opralo sa zivinarske frme se nalazi u tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da ce tu uricnu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad u one korisne kiseline. A takodje i petrohemijski nus–produkti su dodati ovoj ishrani. Sada zivotinje dobijaju mnogo proteina zivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belancevine zivotinjskog porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moze neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao sto sam rekao, proizvodi zivotinjskog porekla ce pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb koji je biljnog porekla proizvece samo pola. A cim je brasno rafinisano, ni ono nije bas tako bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvise izaziva kiselost je kackavalj. Dame, za vas je ovo losa vest! Osteoporoza je izazvana, kazu naucni casopisi, suvisnim belancevinama zivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokazem na stotine naucnih casopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrsili ovakva istrazivanja. I koje ce to belancevine izazvati: biljnog ili zivotinjskog porekla? Zivotinjskog porekla. To su cinjenice, nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono sto je stvarnost.

Pre nekoliko godina bili smo ukljuceni u jedan istrazivacki projekat gde su se farmeri zalili da njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izadje iz tora sa krivim nogama, nece postici dobru cenu. Hranili su ih na uobicajan nacin: ribljim brasnom i svim onim mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: «To su belancevine zivotinjskog porekla». A oni su rekli: «Vi ste ludi!». «Hajde da to ispitamo», rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda. Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poceli da ih hranimo onako kako bi trebalo da se te zivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadrzaj belancevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi ovce same isle na pasu i pronasle detelinu. To je ona prava «dedina ovca». Uzeli smo tu istu ovcu i dali joj 3% belancevine zivotinjskog porekla. Sledecoj grupi 5% belancevina zivotinjskog porekla. Sledecoj grupi 8% belancevina zivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadrzaja belancevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belancevina zivotinjskog porekla. Onda smo uzeli drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belancevina. Mozda cete neki od vas biti rastuzeni onim sto cete videti. To su bile zivotinje koje bi bile hranjene na drugi nacin. Industrija daje 35% belancevina zivotinjskog porekla. Mi smo dosli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belancevina i sto smo vise belancevina zivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zasto? Zato sto zivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju.

Pogledajmo zivotinju koja je rasla samo na biljnim belancevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na takmicenje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se noge pocinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moze da hoda kako treba. Postoji jos jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrace i fecesa svaki dan i jedini nacin da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda onda cete uzeti nesto sto ce imati i mokracu preko toga. I znate sta je zanimljivo: onoj ovci koja je hranjena biljnim belancevinama, mogli ste da se okrenete i da kazete: «Ovcice, okreni se!». I uzeli ste joj uzorak. Otisli ste drugoj koja je imala zivotinjsku belancevinu i ona vas je gledala «strogo». Ako ste pokusavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belancevina zivotinjskog porekla nikad niste smeli sami da odete zato sto bi vas ona napala. Sto su vise belancevina zivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, sto vise belancevine zivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost krivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas mozda zanima sta je sa onim uporedjenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belancevina zivotinjskog porekla (to su one grupe sa 20% prema 20% belancevina, samo sto je prva grupa iz izvora zivotinjskog porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one zivotinje na zivotinjskim belancevinama dva puta vise kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belancevinama. Sledeca cinjenica nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti zivotinja koje su jele biljne belancevine bile su tvrdje od zivotinja koje su jele belancevine zivotinjskog porekla. Naravno, zivotinje koje su uzimale belancevine zivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove zivotinje nisu imale ni kalcijuma u kostima. Sta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vase kosti. Odgovor je sledeci: los odnos kalcijuma i fosfora potice od uzimanja belancevina zivotinjskog porekla. Onda cete reci: «Ovo vazi za ovce, a ne i za nas ljude». Ovce ne bi trebalo da uzimaju belancevine zivotinjskog porekla, ali na to cu se vratiti.

Ovo je istorijska studija. Necu ici u tehnicke detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon: ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tacno da ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale belancevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, bas kako treba. Kod 3% zivotinjskih belancevina, stvar se pogorsala. Kod 5% stvar je bila jos gora. A kod 8% jos gora. A kod 8% biljnih belancevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belancevina dobra, zivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna.

Ovde je jedna publikacija u americkom casopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, ne ovcama. Belancevine iz mlecnih proizvoda povecavaju gubitak kostane mase. Zene koje su koristile vecu kolicinu zivotinjskih belancevina na racun biljnih 3,8%, imale su cetiri puta veci rizik preloma kostiju. Dame, ako zelite da izbegnete osteoporozu ne koristite zivotinjske belancevine. Osteoporoza kosta puno novca (6 milijardi maraka u Nemackoj). Sigurno ne zelite kosti koje su pune rupa. Ako zelite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vezbanja. Samo malo vezbanja bolje je nego uopste ne vezbati. Sto vise zivotinjskih belancevina koristite, to je gore po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju zivotinjama, i to su materije koje stimulisu hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotickim materijama i svim vrstama hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan strasan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i izazvao prilicnu paniku.

I zbog savremenog nacina gajenja zivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo radili jedno istrazivanje na pilicima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene. Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilice. Pronasli smo mnogo izoblicenih nogu zbog deklalsifikacije i kao sto taj magazin tvrdi, ovi pilici su «teski» za zvakanje. A takodje su bogati virusima koji mogu dovesti do zapaljenja mozdane opne. Lekovi koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledecoj formuli: delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo sto pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast, tako da bi prvo povecali, ovo drugo treba da smanje. Lako! «Pile, ne smes da se kreces. Napravicemo ti temperaturu koja ti savrseno odgovara. Boricemo se za tebe protiv bolesti: evo ti antibiotici. Ovde cemo tvoju hranu ucini sto jeftinijom, a onda cemo uciniti da se tvoj organizam moze izboriti sa djubretom koje ti dajemo». Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se krecu. Ali to nije zdravo, tako da se razvije citav niz problema kod tih zviotinja. Medju farmerima u Japanu sirio se encefalitis – zapaljenje mozdane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. Cak su poslali vojsku da to uradi. Medicinski svet kaze da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. Cak ni zalisci na srcu ne smeju da budu presadjeni, zato sto mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga mozete umreti. I sve do sredine 80-tih bilo je veliko povecanje infektivnih bolesti. Odakle to potice? Od antibiotika. Zato sto bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu – deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povracala su i onda su im doktori jednostavno dali antibiotike i poslali ih kuci. A onda, za nekoliko dana, doslo je na hiljade dece u bolnicu. Lezali su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I posto je epidemija izbila po celom svetu, farmeri su rekli da je to doslo iz medicinske branse. Oni daju te velike doze antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to doslo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi borili jedni protiv drugih.

Mi smo, na nasem univerzitetu odlucili da resimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao da je casopis «Spigl» objavio jaja koja su bila u mrtvackom sanduku. Od tada je potekao zakon u nekim zemljama da ne mozete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro skuvano. A evo sta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da moze da se odredi da li bolest potice od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda ce ljudi imati te bakterije u sebi koje su otporne. A ako potice od farmera, onda ce zivotinje na farmama imati rezistentne bakterije. Otisli smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija bilo visoko u klanici, onda je bolest dosla sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I sta smo pronasli? Pronasli smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jos kako. Sta to znaci, u stvari? Pogledajte, kod pilica ste pronasli tri razlicite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronasli smo da sadrze 16-20 puta vece kolicine antibiotika nego sto je internacionalnim propisima dozvoljeno. Proveravali smo literaturu i dosli do zakljucka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako jedete meso, vi ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj zivotinja i sve zivotinje kojima su davani antibiotici imale su uvecano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepise antibiotik. I on ne deluje. Ali, vase bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete casu mleka, a losa je vest sto one lose bakterije prezive pasterizaciju, i onda se te lose bakterije razmnoze u vsem stolmaku i onda ste bolesni i imate dijareju. I sta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali posto ta bakterija potice sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I sta ce ona onda reci antibiotiku? «Ne mozes mi nista!». Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kazu: «Pocecu da jedem egzoticna mesa, pocecu da jedem nojeve i gemove». Ali u tim mesima imate ebolu kao problem koji se pojavljuje.

Imam dobre vesti - govoricemo o ribi. Cuo sam vec: «Nemojte reci da je riba losa»! Hajde da pocnemo da razmatramo to pitanje koje se tice ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da je danas voda zagadjena tako da ne mozete da plivata na nekim plazama. A onda, tu je ne mali problem bioloskog uvecanja. Sto idete vise u lancu ishrane koncentracija toksina se uvecava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada dodjete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uvecana. Ptice koje jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, posto nemaju dovoljno jaku ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronadjeno je da ove zivotinje, u stvari, umiru od zapaljenja pluca. Ali, zasto su dobile zapaljenje pluca? Onda su analizirali celu situaciju i dosli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita naftnih tankera da skoljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se ciste od tih skoljki rucno. Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne moze da se izmeri. Ali je u masnoci ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dan–dva oni ne love ribu. I ovi morski lavovi tada trose svoju masnocu iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje pluca i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zasto mi dobijamo danas tako mnogo bolesti pluca? Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono sto jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoci u telu imate iste otrove. Ali, reci cete: «Treba mi riba zato sto je bogata omega trimasnim kiselinama koje su korisne. I kazu vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je bas tako? Prvo, dobijate visok sadrzaj holesterola. Vidite da haringino ulje ima vise holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas, one pomazu da se smanji lepljivost krvnih celija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni pritisak, sve vrste poboljsanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti sprece: kozne, nervne i druge. Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno bas iz ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoicna kiselina. Ne mora da se neophodno dobije iz ribe. Ona narocito utice na zgrusavanje krvi. Tako da zelite da imate to, ali ako toga imate previse, onda ste u rizicnoj grupi da dobijete mozdani udar, i trombrozu – zacepljenje vena.

Zanimljivo je da zivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju slog ili trombozu. U biljkama cete naci alfalinoleicnu kiselinu. A necete naci ezopantenoicnu kiselinu. Ali, ovde imate sve enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja proizvescete pomocu enzima dovoljno ove ezopantenoicne kiseline koja vam je neophodna, ali je nikada necete imati previse. Dobijte omega tri iz bilja. Dobicete to iz krompira, repe, ali najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno da to dobijete iz riba, mozete to dobiti iz badema, oraha.

A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su ziveli na na nezagadjenom prostoru, ali naucnici kazu da su sada oni zagadjeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i nauka kaze da se kod riba dramaticno povecavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa kojima se do sada nikada nismo bavili.

Hajde da govorimo i o drugim bolestima za koje baka nije ni znala da postoje. To su bolesti izazvane prionom, a njih nema u mahunrkama, u soji. Secate se kada smo bili suoceni sa bolescu ludih krava, a Britanija je tada tvrdila: «Govedina je bezbedna!» Hajde da vidimo sta je prion. To je belancevina koja se useljava u mozak. Tako je cvrsta da je ne mozete unistiti ni kuvanjem ni nicim drugim. Normalno, ima spiralnu strukturu. Ali, ako postane «nenormalna» onda se raspetlja. I onda se naseli na nervnu celiju. Zatim, ta nervna celija umre i ostavlja rupu, tako da na kraju mozak postane kao sundjer. Tako se i zove spongifornost – sundjerasnost. Ta spongiforna bolest se zove govedja spuzvasta masa u mozgu. Sta je Britanija tvrdila kad se ovo dogodilo? Dzon Mejdzor je tada bio predsednik vlade i on je tvrdio da nema nikakvih problema sa ovom bolescu. Epidemija je imala svoj vrhunac 1992 god. u Engleskoj. Onda su taj problem resili tako sto su ubijali te zivotinje, a onda su 1992. rekli: «Ma, ne moze to nista da nam naskodi!» Imali su tako mnogo mesa za izvoz te godine. Britanski izvoz mesa u Evropu se od 1992 do 1995. godine utrostrucio. Ko je jeo to meso? Evropljani. Britanski naucnici su tvrdili da se ne moze dobiti ta bolest jedenjem mesa jer bolest ne moze da predje sa jedne vrste na drugu. A cak i kad bi to moglo da se desi, bilo bi joj potrebno 80 godina da se razvije. A vec su 1994. god. i macke su pocele da dobijaju tu bolest. Zasto? Jer su jele zarazenu hranu za kucne ljubimce. I onda je prvi mladi covek umro. Oho, ona teorija da bolest ceka da se razvije 80 god. je pala u vodu. A onda su i deca umirala. I onda su shvatili da treba da pocnu da ubijaju ta goveda. Onda su ih spaljivali u poljima. Ali sledece godine, trava je na tom mestu izrasla i krave koje su pasle tu travu bile su ponovo zarazene bolescu ludih krava. Morali su u posebnim rernama na visokoj temperaturi da spaljuju ove krave. Do 2001. god. i bebe su dobile ovu bolest. Da li je sad epidemija prestala? Kazu da je danas bezbedno jesti meso zato sto sada ima samo deset priona na gramu. Ali, kostana srz ima jedan milion na gramu, a nervni sistem ima milijardu na gramu. Kako se prave kobasice? Gde se stavlja meso? U creva. Milion priona na gram. Kako se sece meso? Uzme se testera i duz kicme se presece cela zivotinja. Tako da ta testera ide kroz centralni nervni sistem i razlaze te prione po celom mesu. Mislite li da to moze da dodje i do vas ili da ode u Ameriku? Vec 1989 god. pronasli su u Americi slucajeve Krojcebjakovljevog sindroma sto je drugo ime za bolest ludih krava, i kazali su da je ovih slucajeva bilo hiljadu puta vise nego sto su ocekivali. Mogao bih sada da vam pokazem mnogo populacije i mogao bih da vam ustvrdim da su slucajevi alchajmerove bolesti u stvari slucajevi bolesti ludih krava. I od 90-tih godina ove bolesti su eksponencijalno rasle i u drugim zemljama. Gde je ta bolest danas? U Kanadi. Nije to samo bolest ludih krava, vec i bolet ludih ovaca, a u odgajalistima riba imamo cak i lude ribe. Zato? Zato sto su uginule zivotinje samleli i davali ribama da jedu. To su dali i pilicima. Da li je baka morala da razmislja o ovome? A onda iznenada, tuberkuloza se vratila. Mislili smo da smo pobedili ovu bolest.

Godinama je bila pritajana, a sad se vratila. Slinavka i sap su se vratili. Kad se slinavka i sap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione zivotinja su ubili. I ceo svet je govorio da su Britanci ludi. Kad je pre dve godine ova epidemija besnela, sta su onda uradile Juzna Afrika, Australija i druge zemlje? Britanija ih je ovako ubijala. A druge zemlje su pitale: «Da li ste vi ludi? Pa, svi ovi milioni da se spale?» Ne, oni su onda zatvorili ove zivotinje u karantin i onda ih vakcinisali. I, naravno, njima je bilo bolje i mogli ste ponovo da ih jedete. To je vrlo mudro, zar ne? Rekli su da slinavka i sap ne pogadjaju ljude. Da, pogadja: dobijate cireve na usnicama i po licu i dobijate groznicu. Vrlo neprijatno stanje. Ali, ovi virusi su se tako promenili kod ove bolesti, tako da se ne zna sta ce se dogoditi narednih godina. A sad, kad ih ubijete na ovaj nacin, onda su sve zivotinje sa virusom unistene. Kad ih vakcinisete, da li ste onda ubili virus? Ne, samo ste tu zivotinju ucinili imunom. Tako da svaka ta zivotinja biva nosilac. Ukoloko budete zelili da to jedete – prijatno vam bilo! «Ne, ja nemam bolest ludih krava, ja imam slinavku i sap!» Prava pitanja koje mozemo da postavimo sebi jeste da li biljna hrana moze da zameni meso? Da li ce u mom zivotu ostati neka rupa, nesto sto nedostaje? Odgovor na ovo pitanje mora doci! Imam dobre vesti za vas, samo morate biti strpljivi!

Proizvodi životinjskog porekla – novi rizici

Predavanje Prof. Dr Valter Fajt-a

Pocetna>>>