Dokumentarni film "Planeta plastike" (Plastic Planet) austrijskog autora Vernera Botea izazvao je burne reakcije u Austriji. Slične reakcije očekuju se i u Nemačkoj gde upravo dolazi u bioskope.
Čoveku dođe da više nikada u životu ne dotakne plastiku, a kamoli da pije iz plastične flaše. Međutim, na ovoj planeti, skoro da ne postoji materijal kojeg je toliko teško izbeći - kao plastiku.
"Plastika je praktična, laka i potpuno bezopasna" - to je decenijama bio reklamni slogan industrijskog lobija. Posledice uspeha te reklame u filmu se lepo vide – slike govore same za sebe: brda igračaka, kućnih aparata, odeće, kompjutera i televizora koje su porodice u Americi, Evropi i Aziji iznele ispred vrata svojih kuća demonstrirajući šta je sve u njihovom domu napravljeno od plastike.
Šokantna otkrića
Plastike ima i u najbednijoj kolibi, a da ne govorimo o domaćinstvu u SAD ili Austriji koja su je prepuna. Upravo zbog toga su naučnici upozoravali na omekšivače i druge opasne materije u plastici - doduše, do sada samo sporadično. Međutim, niko nije mogao ni da sanja da se mi zapravo lagano trujemo. To je šokiralo i režisera filma "Planeta plastike":
"Kada sam, na početku, pisao prvi koncept za film, na stolu mi je stajala plastična flaša koju sam bezbrižno, uvek iznova punio vodom iz česme. Ta flaša je nestala sa mog stola. Te PET flaše, na primer, mogu da se koriste samo jednom. Niko to ne zna, na njima ni ne piše da su za jednokratnu upotrebu. Nisam ja kao Majkl Mur koji radi po principu - imam tezu i sad ću da je dokažem. Ja sam krenuo da se raspitujem kao potrošač. Ovaj film prikazuje to moje putovanje, taj istraživački trip na kojem sam bio poslednjih 10 godina."
Naravno da Verner Bote podseća na Majkla Mura, kada "krupnim ribama" u industriji preti debelim koferom punim naučnih studija o štetnim materijama, kada hoće da ih suoči sa onim što bi industrija najradije ignorisala.
Opasna plastika
Ta "divna" plastika koju je režiser obožavao još kao dete, sadrži supstance koje oštećuju naše gene, izazivaju rak i koje polako uništavaju našu okolinu. Jer čak ni navodno "ekološki" uklonjena plastika ne prestaje da pričinjava štetu.
U filmu vidimo brod u sred Pacifika, dve plastične stolice na kojima sede režiser i Čarls Mur koji mu objašnjava kako sićušni delići plastike, zapravo naše smeće, neprimetno zagađuje mora i okeane. "Ovo je gospodin Mur ulovio u moru … ribe jedu plastiku čiji delići plutaju po površini držeći je za plankton. Jedu dok se ne najedu - do smrti, crkavaju jer im je stomak prepun plastike."
SPONZORI I PRIJATELJI SAJTA 
