Veceras cu vam pokazati da vasi pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato sto su jeli nesto drugo, nego zato sto se sama hrana promenila. Moram na pocetku da vam kazem da sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji cu vam pokazati je onaj put kojim sam ja proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srecan zbog promena. Da ste me sreli pre 15 godina izgledao sam prilicno razlicito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali, hajde da svoju potragu zapocnemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni i rak prostate su glavni oblici raka kod muskaraca i pocinju sa 40-45 godina sa kolorektalnim kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod zena je slika slicna. Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40-tim godinama rak dojke pocinje da bude veliki problem. A onda je najcesci oblik kolorektalnog raka u starackom dobu. Ovaj kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za Novozelandjane je meso zivine kao povrce. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom vrhu, a na dnu lestvice su Africke zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalacnog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga pecete, onda imate odredjena jedinjenja koja se formiraju – heterociklicne kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu formiraju. Jedan peceni komad mesa moze u sebi sadrzati mnogo vise kancerogenih materija nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka koji bi se izazvao. Ali sto vise ovog jedete, veca je verovatnoca da cete dobiti rak. U stara vremena, ljudi su jeli sveze povrce iz baste i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fizicki puno radili, trudili su se da svojom fizickom snagom sto vise urade. A mi smo postali «krompiri na kaucu», uzivamo sedelacki nacin zivota tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje nisu tako zdrave.
Postoji jedinjenje koje se zove a–alfa–c. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te supstance. Piletina ima 180 mg. A jos jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vasom inteligencijom) se u velikim kolicinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih zlezda je sa istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Drzave i Novi Zeland. Ovo su studije koje su vrsene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Drzavama i cak je Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan obiman izvestaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima jedete meso i ako imate meso vise od cetiri puta sedmicno, onda se verovatnoca da cete dobiti secernu bolest strahovito uvecava. Ako jedete meso sest puta sedmicno, onda imate cetiri puta vecu verovatnocu da cete dobiti secernu bolest nego neko ko ne jede meso. Povecava se verovatnoci da cete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno.
Ovo sto smo do sada govorili odnosilo se na ono sa cime su deka i baka morali da se suocavaju. A ono sa cim se sad suocavamo jeste ono sa cim se oni nikada nisu morali da pozabave, a to je savremeni nacin za gajenje zivotinja za ishranu. Vidite, danas su zivotinje one koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istrazivanje radio na mnogim mestima i mogu vam reci da zemlje treceg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje zivotinja. Nacin na koji se dobijaju zivotinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokrece profit. I kad se razmislja o tome cime ce se hraniti zivotinje, to nije ni nalik nicemu onom sto smo imali u proslosti. Danas ovim zivotinjama dajemo zivotinjske belancevine, jer je teorija da ih belancevine zivotinjskog porekla cine da brze rastu. Mi zelimo da dobijemo najjeftinije belancevine. Zivotinjama se daju druge uginule zivotinje, to su one zivotinje koje su odbijene na klanici, zatim se one melju i sve ono sto otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu, tako da sve one bolesne zivotinje koje nisu mogle da prodju proces na klanici se melju i daju se drugim zivotinjama kao hrana. I to je deo zivotinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore koji sakupljaju zivotinje koje su ubijene na auto-putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u zivotinjsku ishranu. I naravno, vrlo vazan deo zivotinjske hrane je i riblje brasno. Sva ona peraja, glava i ostali delovi od ribe, i sve one «nezeljene» ribe koje su izvadjene mrezom a nisu za ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa zivinarskih farmi sve ono sto se inace cisti. To je sad lepa rec za nesto sto i nije tako lepo - dakle, ono perje i kreste sto se sigurno nikome ne bi dalo u ishrani. To se sve osusi, samelje i opet se daje pilicima za ishranu. Jer istog je materijala kao i vas nokat: ima kerotonina, belancevine. Naravno da pile sada ne moze da svari svoje pero. Onda se dodaje jedan enzim koji pomaze da se to pero ipak svari. To sto pile ima unutrasnje krvarenje zbog tog enzima, to i nije bas tako vazno. Sve ono sto bi se opralo sa zivinarske frme se nalazi u tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da ce tu uricnu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad u one korisne kiseline. A takodje i petrohemijski nus–produkti su dodati ovoj ishrani. Sada zivotinje dobijaju mnogo proteina zivotinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belancevine zivotinjskog porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se moze neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao sto sam rekao, proizvodi zivotinjskog porekla ce pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb koji je biljnog porekla proizvece samo pola. A cim je brasno rafinisano, ni ono nije bas tako bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najvise izaziva kiselost je kackavalj. Dame, za vas je ovo losa vest! Osteoporoza je izazvana, kazu naucni casopisi, suvisnim belancevinama zivotinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokazem na stotine naucnih casopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vrsili ovakva istrazivanja. I koje ce to belancevine izazvati: biljnog ili zivotinjskog porekla? Zivotinjskog porekla. To su cinjenice, nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono sto je stvarnost.
Pre nekoliko godina bili smo ukljuceni u jedan istrazivacki projekat gde su se farmeri zalili da njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izadje iz tora sa krivim nogama, nece postici dobru cenu. Hranili su ih na uobicajan nacin: ribljim brasnom i svim onim mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: «To su belancevine zivotinjskog porekla». A oni su rekli: «Vi ste ludi!». «Hajde da to ispitamo», rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda. Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i poceli da ih hranimo onako kako bi trebalo da se te zivotinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadrzaj belancevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi ovce same isle na pasu i pronasle detelinu. To je ona prava «dedina ovca». Uzeli smo tu istu ovcu i dali joj 3% belancevine zivotinjskog porekla. Sledecoj grupi 5% belancevina zivotinjskog porekla. Sledecoj grupi 8% belancevina zivotinjskog porekla. I to je dovelo do sadrzaja belancevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belancevina zivotinjskog porekla. Onda smo uzeli drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belancevina. Mozda cete neki od vas biti rastuzeni onim sto cete videti. To su bile zivotinje koje bi bile hranjene na drugi nacin. Industrija daje 35% belancevina zivotinjskog porekla. Mi smo dosli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belancevina i sto smo vise belancevina zivotinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zasto? Zato sto zivotinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju.
Pogledajmo zivotinju koja je rasla samo na biljnim belancevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na takmicenje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se noge pocinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne moze da hoda kako treba. Postoji jos jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokrace i fecesa svaki dan i jedini nacin da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda onda cete uzeti nesto sto ce imati i mokracu preko toga. I znate sta je zanimljivo: onoj ovci koja je hranjena biljnim belancevinama, mogli ste da se okrenete i da kazete: «Ovcice, okreni se!». I uzeli ste joj uzorak. Otisli ste drugoj koja je imala zivotinjsku belancevinu i ona vas je gledala «strogo». Ako ste pokusavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belancevina zivotinjskog porekla nikad niste smeli sami da odete zato sto bi vas ona napala. Sto su vise belancevina zivotinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, sto vise belancevine zivotinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost krivila i smanjivao se procenat kalcijum-fosfora u kostima. Sada vas mozda zanima sta je sa onim uporedjenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belancevina zivotinjskog porekla (to su one grupe sa 20% prema 20% belancevina, samo sto je prva grupa iz izvora zivotinjskog porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one zivotinje na zivotinjskim belancevinama dva puta vise kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belancevinama. Sledeca cinjenica nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti zivotinja koje su jele biljne belancevine bile su tvrdje od zivotinja koje su jele belancevine zivotinjskog porekla. Naravno, zivotinje koje su uzimale belancevine zivotinjskog porekla imale su krive noge. Ove zivotinje nisu imale ni kalcijuma u kostima. Sta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vase kosti. Odgovor je sledeci: los odnos kalcijuma i fosfora potice od uzimanja belancevina zivotinjskog porekla. Onda cete reci: «Ovo vazi za ovce, a ne i za nas ljude». Ovce ne bi trebalo da uzimaju belancevine zivotinjskog porekla, ali na to cu se vratiti.
Ovo je istorijska studija. Necu ici u tehnicke detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon: ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tacno da ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale belancevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, bas kako treba. Kod 3% zivotinjskih belancevina, stvar se pogorsala. Kod 5% stvar je bila jos gora. A kod 8% jos gora. A kod 8% biljnih belancevina, stvar se vratila na normalu. Koja je, dakle, belancevina dobra, zivotinjska ili biljna? Bez sumnje, biljna.
Ovde je jedna publikacija u americkom casopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudim, ne ovcama. Belancevine iz mlecnih proizvoda povecavaju gubitak kostane mase. Zene koje su koristile vecu kolicinu zivotinjskih belancevina na racun biljnih 3,8%, imale su cetiri puta veci rizik preloma kostiju. Dame, ako zelite da izbegnete osteoporozu ne koristite zivotinjske belancevine. Osteoporoza kosta puno novca (6 milijardi maraka u Nemackoj). Sigurno ne zelite kosti koje su pune rupa. Ako zelite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vezbanja. Samo malo vezbanja bolje je nego uopste ne vezbati. Sto vise zivotinjskih belancevina koristite, to je gore po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju zivotinjama, i to su materije koje stimulisu hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotickim materijama i svim vrstama hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan strasan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i izazvao prilicnu paniku.
I zbog savremenog nacina gajenja zivotinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo radili jedno istrazivanje na pilicima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene. Uzmimo primer pileta koje je dobijalo standardnu industrijsku hranu za pilice. Pronasli smo mnogo izoblicenih nogu zbog deklalsifikacije i kao sto taj magazin tvrdi, ovi pilici su «teski» za zvakanje. A takodje su bogati virusima koji mogu dovesti do zapaljenja mozdane opne. Lekovi koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledecoj formuli: delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo sto pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast, tako da bi prvo povecali, ovo drugo treba da smanje. Lako! «Pile, ne smes da se kreces. Napravicemo ti temperaturu koja ti savrseno odgovara. Boricemo se za tebe protiv bolesti: evo ti antibiotici. Ovde cemo tvoju hranu ucini sto jeftinijom, a onda cemo uciniti da se tvoj organizam moze izboriti sa djubretom koje ti dajemo». Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se krecu. Ali to nije zdravo, tako da se razvije citav niz problema kod tih zviotinja. Medju farmerima u Japanu sirio se encefalitis – zapaljenje mozdane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. Cak su poslali vojsku da to uradi. Medicinski svet kaze da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. Cak ni zalisci na srcu ne smeju da budu presadjeni, zato sto mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga mozete umreti. I sve do sredine 80-tih bilo je veliko povecanje infektivnih bolesti. Odakle to potice? Od antibiotika. Zato sto bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu – deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povracala su i onda su im doktori jednostavno dali antibiotike i poslali ih kuci. A onda, za nekoliko dana, doslo je na hiljade dece u bolnicu. Lezali su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I posto je epidemija izbila po celom svetu, farmeri su rekli da je to doslo iz medicinske branse. Oni daju te velike doze antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to doslo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi borili jedni protiv drugih.
Mi smo, na nasem univerzitetu odlucili da resimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao da je casopis «Spigl» objavio jaja koja su bila u mrtvackom sanduku. Od tada je potekao zakon u nekim zemljama da ne mozete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro skuvano. A evo sta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da moze da se odredi da li bolest potice od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda ce ljudi imati te bakterije u sebi koje su otporne. A ako potice od farmera, onda ce zivotinje na farmama imati rezistentne bakterije. Otisli smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija bilo visoko u klanici, onda je bolest dosla sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I sta smo pronasli? Pronasli smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to jos kako. Sta to znaci, u stvari? Pogledajte, kod pilica ste pronasli tri razlicite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronasli smo da sadrze 16-20 puta vece kolicine antibiotika nego sto je internacionalnim propisima dozvoljeno. Proveravali smo literaturu i dosli do zakljucka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako jedete meso, vi ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj zivotinja i sve zivotinje kojima su davani antibiotici imale su uvecano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepise antibiotik. I on ne deluje. Ali, vase bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete casu mleka, a losa je vest sto one lose bakterije prezive pasterizaciju, i onda se te lose bakterije razmnoze u vsem stolmaku i onda ste bolesni i imate dijareju. I sta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali posto ta bakterija potice sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I sta ce ona onda reci antibiotiku? «Ne mozes mi nista!». Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kazu: «Pocecu da jedem egzoticna mesa, pocecu da jedem nojeve i gemove». Ali u tim mesima imate ebolu kao problem koji se pojavljuje.
Imam dobre vesti - govoricemo o ribi. Cuo sam vec: «Nemojte reci da je riba losa»! Hajde da pocnemo da razmatramo to pitanje koje se tice ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da je danas voda zagadjena tako da ne mozete da plivata na nekim plazama. A onda, tu je ne mali problem bioloskog uvecanja. Sto idete vise u lancu ishrane koncentracija toksina se uvecava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada dodjete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uvecana. Ptice koje jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, posto nemaju dovoljno jaku ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronadjeno je da ove zivotinje, u stvari, umiru od zapaljenja pluca. Ali, zasto su dobile zapaljenje pluca? Onda su analizirali celu situaciju i dosli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita naftnih tankera da skoljke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se ciste od tih skoljki rucno. Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne moze da se izmeri. Ali je u masnoci ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dan–dva oni ne love ribu. I ovi morski lavovi tada trose svoju masnocu iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje pluca i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zasto mi dobijamo danas tako mnogo bolesti pluca? Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono sto jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoci u telu imate iste otrove. Ali, reci cete: «Treba mi riba zato sto je bogata omega trimasnim kiselinama koje su korisne. I kazu vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je bas tako? Prvo, dobijate visok sadrzaj holesterola. Vidite da haringino ulje ima vise holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas, one pomazu da se smanji lepljivost krvnih celija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni pritisak, sve vrste poboljsanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti sprece: kozne, nervne i druge. Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno bas iz ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoicna kiselina. Ne mora da se neophodno dobije iz ribe. Ona narocito utice na zgrusavanje krvi. Tako da zelite da imate to, ali ako toga imate previse, onda ste u rizicnoj grupi da dobijete mozdani udar, i trombrozu – zacepljenje vena.
Zanimljivo je da zivotinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju slog ili trombozu. U biljkama cete naci alfalinoleicnu kiselinu. A necete naci ezopantenoicnu kiselinu. Ali, ovde imate sve enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja proizvescete pomocu enzima dovoljno ove ezopantenoicne kiseline koja vam je neophodna, ali je nikada necete imati previse. Dobijte omega tri iz bilja. Dobicete to iz krompira, repe, ali najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno da to dobijete iz riba, mozete to dobiti iz badema, oraha.
A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su ziveli na na nezagadjenom prostoru, ali naucnici kazu da su sada oni zagadjeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i nauka kaze da se kod riba dramaticno povecavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa kojima se do sada nikada nismo bavili.
Hajde da govorimo i o drugim bolestima za koje baka nije ni znala da postoje. To su bolesti izazvane prionom, a njih nema u mahunrkama, u soji. Secate se kada smo bili suoceni sa bolescu ludih krava, a Britanija je tada tvrdila: «Govedina je bezbedna!» Hajde da vidimo sta je prion. To je belancevina koja se useljava u mozak. Tako je cvrsta da je ne mozete unistiti ni kuvanjem ni nicim drugim. Normalno, ima spiralnu strukturu. Ali, ako postane «nenormalna» onda se raspetlja. I onda se naseli na nervnu celiju. Zatim, ta nervna celija umre i ostavlja rupu, tako da na kraju mozak postane kao sundjer. Tako se i zove spongifornost – sundjerasnost. Ta spongiforna bolest se zove govedja spuzvasta masa u mozgu. Sta je Britanija tvrdila kad se ovo dogodilo? Dzon Mejdzor je tada bio predsednik vlade i on je tvrdio da nema nikakvih problema sa ovom bolescu. Epidemija je imala svoj vrhunac 1992 god. u Engleskoj. Onda su taj problem resili tako sto su ubijali te zivotinje, a onda su 1992. rekli: «Ma, ne moze to nista da nam naskodi!» Imali su tako mnogo mesa za izvoz te godine. Britanski izvoz mesa u Evropu se od 1992 do 1995. godine utrostrucio. Ko je jeo to meso? Evropljani. Britanski naucnici su tvrdili da se ne moze dobiti ta bolest jedenjem mesa jer bolest ne moze da predje sa jedne vrste na drugu. A cak i kad bi to moglo da se desi, bilo bi joj potrebno 80 godina da se razvije. A vec su 1994. god. i macke su pocele da dobijaju tu bolest. Zasto? Jer su jele zarazenu hranu za kucne ljubimce. I onda je prvi mladi covek umro. Oho, ona teorija da bolest ceka da se razvije 80 god. je pala u vodu. A onda su i deca umirala. I onda su shvatili da treba da pocnu da ubijaju ta goveda. Onda su ih spaljivali u poljima. Ali sledece godine, trava je na tom mestu izrasla i krave koje su pasle tu travu bile su ponovo zarazene bolescu ludih krava. Morali su u posebnim rernama na visokoj temperaturi da spaljuju ove krave. Do 2001. god. i bebe su dobile ovu bolest. Da li je sad epidemija prestala? Kazu da je danas bezbedno jesti meso zato sto sada ima samo deset priona na gramu. Ali, kostana srz ima jedan milion na gramu, a nervni sistem ima milijardu na gramu. Kako se prave kobasice? Gde se stavlja meso? U creva. Milion priona na gram. Kako se sece meso? Uzme se testera i duz kicme se presece cela zivotinja. Tako da ta testera ide kroz centralni nervni sistem i razlaze te prione po celom mesu. Mislite li da to moze da dodje i do vas ili da ode u Ameriku? Vec 1989 god. pronasli su u Americi slucajeve Krojcebjakovljevog sindroma sto je drugo ime za bolest ludih krava, i kazali su da je ovih slucajeva bilo hiljadu puta vise nego sto su ocekivali. Mogao bih sada da vam pokazem mnogo populacije i mogao bih da vam ustvrdim da su slucajevi alchajmerove bolesti u stvari slucajevi bolesti ludih krava. I od 90-tih godina ove bolesti su eksponencijalno rasle i u drugim zemljama. Gde je ta bolest danas? U Kanadi. Nije to samo bolest ludih krava, vec i bolet ludih ovaca, a u odgajalistima riba imamo cak i lude ribe. Zato? Zato sto su uginule zivotinje samleli i davali ribama da jedu. To su dali i pilicima. Da li je baka morala da razmislja o ovome? A onda iznenada, tuberkuloza se vratila. Mislili smo da smo pobedili ovu bolest.
Godinama je bila pritajana, a sad se vratila. Slinavka i sap su se vratili. Kad se slinavka i sap pojvile u Britaniji, brzo su reagovali. Na milione zivotinja su ubili. I ceo svet je govorio da su Britanci ludi. Kad je pre dve godine ova epidemija besnela, sta su onda uradile Juzna Afrika, Australija i druge zemlje? Britanija ih je ovako ubijala. A druge zemlje su pitale: «Da li ste vi ludi? Pa, svi ovi milioni da se spale?» Ne, oni su onda zatvorili ove zivotinje u karantin i onda ih vakcinisali. I, naravno, njima je bilo bolje i mogli ste ponovo da ih jedete. To je vrlo mudro, zar ne? Rekli su da slinavka i sap ne pogadjaju ljude. Da, pogadja: dobijate cireve na usnicama i po licu i dobijate groznicu. Vrlo neprijatno stanje. Ali, ovi virusi su se tako promenili kod ove bolesti, tako da se ne zna sta ce se dogoditi narednih godina. A sad, kad ih ubijete na ovaj nacin, onda su sve zivotinje sa virusom unistene. Kad ih vakcinisete, da li ste onda ubili virus? Ne, samo ste tu zivotinju ucinili imunom. Tako da svaka ta zivotinja biva nosilac. Ukoloko budete zelili da to jedete – prijatno vam bilo! «Ne, ja nemam bolest ludih krava, ja imam slinavku i sap!» Prava pitanja koje mozemo da postavimo sebi jeste da li biljna hrana moze da zameni meso? Da li ce u mom zivotu ostati neka rupa, nesto sto nedostaje? Odgovor na ovo pitanje mora doci! Imam dobre vesti za vas, samo morate biti strpljivi!
