OVE INFORMACIJE SU SLUZILE ZA OBAVESTAVANJE STRANACA KOJI SE PRIVREMENO NALAZE U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA DA NE KUPUJU I NE KORISTE PROIZVODE O KOJIMA JE REC U OVOJ PORUCI.
"KUPUJTE DOMACE" IPAK IMA SMISLA
Proizvodi za genocid
Poznato je da jedna kompanija moze da proizvodi tri kategorije jednog istog proizvoda. Prvu za domace trziste, drugu za izvoz u druge razvijene zemlje i trece za izvoz u zemlje u razvoju Ovoj trecoj kategoriji pripada oko 80% proizvoda za ishranu, cigareta, napitaka i oko 70% robe siroke potrosnje tekstilne industrije i industrije koze i obuce.
Kada su u pitanju medikamenti (lekovi) koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istocne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, taj procenat je 90%. Nedavno je u casopisu Vils-Nuvel iz Francuske i nekim engleskim listovima uz saglasnost komisije OUN za hranu i kontrolu zivotnih namirnica obelodanjeno da neke zapadne firme prosiruju proizvodnju i izvoz kancerogenih proizvoda u "neelitne" zemlje. Proizvodnja takvih proizvoda se ubrzanim tempom razvija u preduzecima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Portoriku, Senegalu, Maroku, Australiji, ali i u Holandiji, Nemackoj, Svajcarskoj, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Tako su, na primer, Coca Cola i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemackoj, a distribuirani u zemljama u razvoju konzervirani emulgatorom koji izaziva rak, a oznaceni su na pakovanju simbolom E330. Ti proizvodi su inace zabranjeni za distribuciju i prodaju u zemljama clanicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Obzirom na vaznost poruke ponavljam ceo spisak oznaka opasnih materija koje se koriste za konzervaciju, ulepsavanje izgleda i korekciju ukusa prehrambenih proizvoda.
Najbitnije je to da treba izbegavati strane proizvode na kojima je utisnuto slovo E iza koga slede neke od navedenih cifara.
SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:
Ovu poruku prosledite svojim poznanicima kako bi sto vise ljudi bilo obavesteno.
****************************
Opasan otpad se pojavio 19 02 2009 pored obale reke Drine
Na lokaciji Dudici u Crnoj Bari se pojavila velika kolicina polupani izolatora koje koristi elektro privreda Srbije,Iz izolatora je lupanjenjem povadjen metalni delovi-nosac izolatora.
Na prvi pogled se dalo zakljuciti da se u snegu nalazi oko pola prikolice slomljeni izolatora sa ostrim ivacama opasnim po bezbednost kako ljudi tako i zivotinja.Zakljucak je bio da je neko ukrao veliku kolicinu skinuti izolatora i sa namerom da povadi metalne nosace polupao iste da bi metal prodao na otpadu ne mareci sto ugrozava zivotnu sredinu i bezbednost.
Pretila je opasnost da reka Drina odroni obalu i da se slomljeni izolatori raseju po dnu reke Drine ,izolatori su jako opasni i sa ostrim ivicama a posto su laksi od sljunka u reci Drini postojala je opasnost da se raseju u priobalju kako reke Drine tako i reke Save,zakljucak je da ih je neko sa namerom da prikrije kradju izolatora sa namerom ostavio pored reke Drine.
Postoji i mogucnost da se radi i o daleko vecoj kolicini izolatora i da je samo deo ostao na obali reke Drine i da je to sto je zateceno na mestu mali deo od onoga sto je baceno u reku Drinu???
Nekoliko dana kasnije posle mnogo raspitivanja dali je neko video osobe koje su ugrozile bezbednost gradjana i zivotnu sredinu nasao sam ocevidca ali ne poznaje osobe vec samo tvrdi da se radi o zutom kamionu sa korpom za menjanje sijalica na ulicnim stubovima.
*************************
26 02 2009 mesto ekoloskog kriminala je pokusala gradjevinska masina da sakrije, nije bilo mogucnosti da pridje reci zbog tezine masine i poroznog tla manja kolicina izilatora opasni po bezbrdnost ostala usitnjena i jos opasnija na obali reke Drine dok je ostatak zavrsio u reci Drini. Priobalje je zestoko zagadjeno ostrim siljcima i ostrim ivicama.
Ekoloski kriminalci imaju i pomagaca .raspitao sam se kod Toki -Gospodina Ljubanica ali to nije njegova masina uradila,i kod Popovic Petrol isti odgovor a prepostavlja se da ni opstinski ult nije jer bi ocistio Crnobarsku deponiju.Ocekujem da se zainteresujete za ovu temu jer ko zna koliko je jos ovakvi ekoloski incidenata bilo a niko vas nije obavestio o tome.
Dali se radi o planskom resavanju opasnog otpada tako da ga reka Drina sakrije ili se radi o kradji to treba tek da utvrdi istraga a dali ima voljni za to to cemo tek da otkrijemo.Ekoloski kriminalci imaju i veliku gradjevinsku masinu pa nadleznim Opstine Bogatic nece praviti teskoce u pronalazenju krivca.
Nema cene za stetu koja koju ce da pretrpe gradjani i zivotna sredina,koliko ce da se isece kupaca na reci Drini i reci Savi.
Keramika je jako ostra i neunistiva a mnogo laksa od kamena pa je kamen u reci nece zatrpati vec ce nosena vodenom strujom mozda ugrozavati i stanovnike pored Dunava.
Koliko ce reseceni tabana da vide lekari a samo iz razloga ljuske gluposti. Koliko ce dece da se povredi i zaplace???
BEOGRAD, 11. decembar 2008 - "Bilo kakav projekat da podnesete u zemljama EU, prvo vas pitaju da li ste vodili računa o zaštiti životne sredine i da li je jednakost polova ispoštovana.
Kod nas je stvar potpuno drugačija.
Iako govorimo o zaštiti i unapređenju čovekove okoline, u nju se veoma malo ulaže, bar kada je rečo finansiranju projekata nevladinih organizacija.
U protekle dve godine, nijedna NVO koja se bavi životnom sredinom nije dobila ni dinara iz republičkog budžeta", kaže za Danas Jasna Filipović, direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS).
Prema njenim rečima, a to nam je potvrđeno i u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, tokom 2008. nije raspisan nijedan konkurs za projekte iz oblasti ekologije. Sredstva nisu dodeljivana udruženjima ni prošle godine, iako zakonska mogućnost postoji.
|Budžetom Republike Srbije, kao i budžetom lokalnih samouprava, svake godine se iz takozvane linije 481 izdvajaju sredstva za finansiranje NVO. Istraživanje CRNPS-a pokazuje da su ta sredstva iz godine u godinu sve veća, što je dobro. Međutim, ono što nije u redu, na šta Centar ukazuje, jeste neadekvatna raspodela budžetskih sredstava", ističe Filipovićeva.
CRNPS je istraživao pravac kretanja novca iz linije 481, od 2003. do 2007. godine. Utvrđeno je da je prve godine istraživanja za nevladine organizacije iz republičkog budžeta bilo izdvojeno 17,3 miliona evra. Taj novac je iz godine u godinu bivao sve veći, tako da su NVO 2007. preko budžetske linije 481 dobile 62,8 miliona evra.
Iako se linija 481 eksplicitno zove "dotacije nevladinim organizacijama", sredstva iz nje idu i političkim strankama, sportskim savezima, verskim zajednicama i raznim ustanovama.
"Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, tražili smo odgovore od resornih ministarstava gde, kome i na koji način su podeljena sredstva iz linije 481. Dobili smo odgovore od 12 ministarstava na osnovu kojih smo zaključili da gotovo polovina novca uopšte ne ide nevladinim organizacijama.
Ekološke organizacije tokom 2007. nisu dobile ni dinar. Iako naše istraživanje za 2008. još nije završeno, može se slobodno reći da ekolozi ni 2008. nisu dobili nikakva sredstva, jer ove godine konkursi za projekte iz oblasti zaštite životne sredine nisu ni raspisivani", dodaje Filipovićeva.
Prema rečima naše sagovornice, Ministarstvo bi trebalo da utvrdi prioritete za narednu godinu, kako bi NVO koje se bave određenom problematikom počele da rade na programima.
"Za velike projekte, poput izgradnje regionalne deponije, neophodno je unapred rezervisati novac iz budžeta, jer oni ne mogu da se urade preko noći. Ekološke organizacije morale bi da imaju godišnji obrt novca od minimum 50.000 evra da bi uopšte mogle da konkurišu za sredstva iz evropskih fondova. Naše ekološke organizacije taj novac svakako nemaju", ukazuje Filipovićeva.
Konkursa će biti u 2009.
Kako saznaje "Danas", ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Duliću septembru je doneo rešenje o imenovanju Komisije za postupak dodele novčanih sredstava za finansiranje programa iz oblasti životne sredine i prostornog planiranja. U predlogu budžeta za 2009. predviđeno je da se za tu svrhu izdvoji 16 miliona dinara. Kako u Ministarstvu kažu za Danas, prvi konkurs za dodelu novčanih sredstava NVO koje se bave pitanjima životne sredine i prostornog planiranja biće raspisan najkasnije u martu 2009. godine.
(Tekst je objavljen u dnevnom listu "Danas", 9. decembra 2008. godine)
